Prema nekim tumačenjima, dobi je ime po belom siru i po tome što su ga češće spremali muževi, jer je za neprekidno okretanje smese u kazanu potrebna jaka muška ruka.
Belmuž je tradicionalni specijalitet iz planinskih krajeva jugoistočne Srbije, od Negotina, preko Svrljiga, do Pirota. Pravi se od mladog ovčjeg i kravljeg sira i projanog brašna. Belmuž se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Belmuž je u prošlosti bio svakodnevna hrana balkanskih pastira. Ovo jelo karakteristično je za oblasti oko Knjaževca, Svrljiga, Kalne, Sokobanje, Zaječara i Niša.Ovo jednostavno pastirsko jelo karakterističnog ukusa i načina pripreme do današnjih dana je zadržalo ritualna i običajna svojstva. Neizostavni je specijalitet na trpezama i danas, tokom mnogih tradicionalnih svečanosti, a služi se i u većini restorana u okolini Stare planine.
Tradicija
Ovo pastirsko jelo deo je i običajne prakse, pre svega vezane za Đurđevdan. Njegova priprema od mleka dobijenog nakon ritualno obavljane muže ovaca na Đuđravdan, prve u toj godini, je obavezan deo proslavljanja prazinka i praznične trpeze. Prirpema i upotreba ovog jela deo je tradicionalnih zanatskih znanja i veština, ali društvenih običaja, rituala i svečanih događaja, u mestima u istočnoj i južnoj Srbiji. Svrljiški belmuž je zaštićen oznakom geografskog porekla.
Pročitaj još: Kremna – jedino selo proroka i najčudnovatije i najizazovnije mesto u Srbiji
Ovo jednostavno pastirsko jelo karakterističnog ukusa i načina pripreme do današnjih dana je zadržalo ritualna i običajna svojstva
Ovo pastirsko jelo deo je i običajne prakse, pre svega vezane za Đurđevdan. Njegova priprema od mleka dobijenog nakon ritualno obavljane muže ovaca na Đuđravdan, prve u toj godini, je obavezan deo proslavljanja prazinka i praznične trpeze. Prirpema i upotreba ovog jela deo je tradicionalnih zanatskih znanja i veština, ali društvenih običaja, rituala i svečanih događaja, u mestima u istočnoj i južnoj Srbiji. Svrljiški belmuž je zaštićen oznakom geografskog porekla.
U vreme Đurđevdanskih dana, jedan dan pre Đurđevdana, u selima brdsko planinskog dela vlasotinačko-crnotravskog kraja, bere se cveće, pletu venci, pravi belmuž i vrši odlučivanje jagnjadi. Na Premlaz, jaganjci su se odlučivali i počinjala je muža ovaca i obavezno pripremao belmuž, da ovce i te godine imaju više mleka. Kada je gotov, belmuž se služi na livadi ili za sovrom.
Pročitaj još: Prirodnjački centar Srbije u Svilajnacu jedinstven u ovom delu Evrope
Njegova priprema od mleka dobijenog nakon ritualno obavljane muže ovaca na Đuđravdan, prve u toj godini, je obavezan deo proslavljanja prazinka i praznične trpeze
Tako se proslavljao dan ovčara – početak muže ovaca, koja traje sve do jeseni. Osnovni sastojci belmuža su mladi nesoljeni sir, belo i kukuruzno brašno i so. Sir ne bi trebalo da bude stariji od dva dana. Belmuž je najbolje kuvati u kazanu. Sir se topi na laganoj vatri uz mešanje dok se rastopi i počne da se kuva. Zatim se polako dodaje brašno uz stalno mešanje. Kad se izdvoji masnoća po ivici posude, a smesa bude kompaktna belmuž je gotov. Jelo se servira toplo i dosta je kalorično.
Za ovo jelo kažu da je jak muški afrodizijak.
Danas se ovo jelo služi i u kafanama i restoranima širom Srbije, a stari kulinarski majstori kažu da najbolje ide uz kiselo mleko. Od 2006. godine u Svrljigu se, u čast ovog jela, održava Belmužijada, tradicionalna privredno-turistička i kulturna manifestacija. Organizuje se prvog vikenda u avgustu mesecu i traje tri dana.
Izvor: Wikipedia, Foto: Facebook / Svrljiski-belmuz
1 komentar