Vino koje se proizvodilo u Sremskim Karlovcima, pa pilo se na bečkim dvorocima. Za karlovačka vinogorja kaže se da su bila najkavalitetnija u celoj Hazburškoj monarhiji.
Jesen je doba poznato po berbi grožđa i manifestacijama u čast vina. U Srbiji se u više regija proizvodi vino, a jedna od najpoznatijih – Sremski Karlovci, posebno proslavljeno po Bermetu, koje je aromatizovano vino. Zato, nemoj da propustiš priliku da probaš vina u nekoj od vinarija u ovom gradu u koliko se nađeš u blizini.
Spisak poznatih vinarija Sremskih Karlovaca možeš pronaći ovde.
Bermet proizvodi se u Sremskom vinogorju. Prvo se proizvodio u okviru 35 fruškogorskih srednjevekovnih manastira. Najveći broj proizvođača ovog vina nalazi se u Sremskim Karlovcima, Banoštoru i drugim mestima Sremskog vinogradarskog kraja.
Sremski Karlovci su tokom nekoliko vekova smatrani za srpsku prestonicu vina odakle su još u 15. veku ona izvožena u Češku, Poljsku, Švajcarsku, Moldaviju i Belgiju. Upravo tu je razvijeno vinogradarstvo, jedno od najstarijih u Evropi.
Bermet je autentično vino ovoga kraja specijalno slatkasto – gorko vino, koje je češće rubin, a ređe bele boje.Tačan recept za proizvodnju karlovačkog bermeta poznat je samo nekolikim porodicama iz Sremskih Karlovaca, a najčešće se pominje 27 vrsta biljaka od kojih se pri proizvodnji koriste koren koji daje umerenu gorčinu, cvet koji donosi vinu miris i plod koji nosi osvežavajući i slatkast ukus.
Bermet se pravi tako što se u burad stavlja red grožđa, red aromatičnih travki i tako do vrha kada se naliva prošlogodišnjim vinom. Bure stoji zatvoreno tri meseca.Služi se kao desertno vino ili aperitiv.
Aromatično bilje daje osoben ukus bermetu. Najčešće se pominju pelen, čemerika, slačica, cimet, kora od narandže, iđirot. Može da se dodaje i ren, lišće dunje i višnje.
Mirišljavo je, pitko i osvaja na prvi gutljaj. Srpske vladike otvarale su uz njegovu pomoć najudaljenija vrata evropskih dvorova, nalazilo se u vinskim kartama bečkih hotela u vreme Marije Terezije, a priča kaže da je služeno i na „Titaniku“.
Prvu sadnicu vinove loze na pitome padine Fruške gore doneo je krajem trećeg veka nove ere iz južne Italije rimski imperator Marko Aurelije Prob, opredelivši tako Sremske Karlovce kao buduću srpsku prestonicu vina. Na plodnim poljima, dodatno okupanim suncem iz velikog vodenog ogledala Dunava, loza je vrlo dobro uspevala, pa se glas o kvalitetnom piću brzo proširio. Slavu je stekao tokom 18. veka, kada je postao nezamenljiv na otmenim trpezama.
U Sremskim Karlovcima svako će reći da se bermet nalazio u vinskoj ponudi tada najvećeg i najluksuznijeg broda na svetu „Titanika“, koji je potonuo 15. aprila 1912. godine. U olupini broda, otkrivenoj 1985. godine, navodno su pronađene i buteljke našeg desertnog pića.
Tokom tragične plovidbe, na „Titaniku“ je bilo i 19 osoba srpskog porekla, među njima, sa kartom treće klase, i Jovan Dimić iz Zrmanje, predak istoričara Žarka Dimića. U dokumentima kompanije „Vajt star lajn“ (vlasnik broda) ne pominje se bermet u meniju „Titanika“, ali ne treba isključiti mogućnost da se vino kao roba transportovalo brodom, ili da su buteljke nosili sami putnici.
Izvor: Wikipedia, Politika, Foto: Pixabay, Shutterstock
