U samom kanjonu postoje brojna legla zmija otrovnica, uglavnom poskoka. To je razlog što prolazak kroz kanjon nije preporučljivo izvoditi u letnjim mesecima.
Zašto je ovaj kanjon toliko drugačiji od drugih? Pored svoje zastrašujuće lepote, Lazarev kanjon odlikuje geomagnetna anomalija, u svetu poznata kao Zlotska geomagnetna anomalija.
Pravac prostiranja anomalije je: planina Rtanj – Bor – Majdanpek. Anomalije geomagnetskog polja registrovane između Bora i Majdanpeka, ucrtane na geomagnetskoj karti, govore da je na ovom prostoru najjače geomagnetsko polje u Srbiji.
Uzrok značajno pojačanog magnetizma u ovom kanjonu mogu biti naslage ruda ili specifične frekvencije iz središta zemlje.
Lazarev kanjon se nalazi oko 4 kilometra od sela Zlot (na oko 12 kilometara od Bora i 85 kilometara od Majdanpeka). To je najdublji i najduži suvi kanjon Srbije. Zbog veoma strmih i nedostižnih stenovitih litica, nije u potpunosti ispitan. Kanjon je poznat po mnogobrojnim pećinama i jamama. Dužine je oko 9 kilometara i visinom litica od 300 do 400 metara. Kanjon je nastao delovanjem triju reka (sada ponornica): Mikulj, De Mižlok i Vej. Samo tokom proleća, reka Vaj teče obično suvim dnom Lazarevog kanjona. Litice kanjona su vertikalne i ravne, usečene u krečnjački masiv Južnog Kučaja. Na najužem delu širina kanjona iznosi manje od 7 metara. U neposrednoj blizini Lazarevog kanjona je planina Malinik (1.087 metara).
Lazarev kanjon
Lazarev kanjon je bio, za vreme Turaka, jedno od najznačajnijih skloništa hajduka. Ulazak u ovaj kanjon za hajduke je značio spas, jer se Turci nisu usuđivali da ih slede. Legenda kaže da su, posle Maričke bitke (1371 godine), konjanici kneza Lazara Hrebljanovića došli u ovaj kraj (pa su po knezu Lazaru i pećina na ulasku u kanjon i sam kanjon – dobili ime).
U samom kanjonu postoje brojna legla zmija otrovnica, uglavnom poskoka. To je razlog što prolazak kroz kanjon nije preporučljivo izvoditi u letnjim mesecima.
Turistička ruta
Ruta počinje kod Lazareve pećine i nastavlja se oko 6 kilometara kroz Lazarev kanjon. Na jednom delu kanjona sledi uspon grebenom do vrha kanjona i potom se šumskim putem odlazi do vidikovca Kovej (740 metara visine). Na datom mestu, uz najavu domaćinima, moguće je organizovati tradicionalni vlaški ručak. Dužina staze je oko 17 kilometara (pravac kretanja: Lazareva pećina – kanjon Lazareve reke – Čabrovi – Kovejski potok – vidikovac Kovej – domaćinstvo Mustecić). Ovo je ruta za koju se putnici moraju pripremiti za hodanje po kamenitom i klizavom terenu. Vreme trajanja pešačenja je oko 7 sati.
Šta je potrebno i kako izgleda tura možeš pogledati ovde.
Izvor: Mirno more, Foto:Mirno more
