U današnjim, urbanim uslovima se proslava Badnjeg dana izvodi u donekle promenjenom i prilagođenom obliku.
U nemogućnosti seče badnjaka u šumi i spaljivanja na ognjištu sačuvane su neke druge osobenosti ovog dana, a to je posna ali bogata trpeza, kupljeni badnjak u obliku par hrastovih grančica i nešto slame (negde se doda i grana drena) uvezanih crvenom vrpcom.
Pročitaj još: TOP 10 lista – “zvezde” zimske trpeze, kojima baš niko ne može da odoli!
Jedan od običaja je da se rakija ili vino ne smeju popiti do kraja, odnosno sud ne sme ostati prazan
Posvećenost ognjištu se ogleda u okupljanju cele porodice za trpezom. Ranije se večeralo na slami na kućnom podu, pa se zato i danas, ispod stola za kojim se večera, stavi malo slame i grančica badnjaka.
Spaljivanje badnjaka se obavlja, uglavnom, paljenjem par listova hrasta u pogodnom prostoru. U novije vreme se širom Srbije javilo kolektivno nalaganje badnjaka ispred crkve, odnošenjem u crkvenu portu, ili ispred manastira, gde se kućni badnjak spaljuje na velikom badnjaku.
Posebno značenje ima i trpeza za ovaj praznik i evo šta je potrebno da se nađe te večeri na vašem stolu. Badnja večera je posna trpeza/posna, ali je trpeza bogata.
Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, pita od oraha ili pita od višanja kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.
Osim hrane, na Badnjoj večeri simboličnu ulogu ima i piće. Jedan od običaja je da se rakija ili vino ne smeju popiti do kraja, odnosno sud ne sme ostati prazan.
Većina badnjih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje nova godina i na verovanju da se baš tih dana odlučuje o sudbini kuće i ukućana, u narednom jednogodišnjem periodu.
Izvor: Wikipedia, Foto: Shutterstock
