Posmatranje medveda na Tari predstavlja jedinstveno iskustvo gde ćete imati mogućnost da vidite mrkog medveda u njegovom prirodnom staništu.
Ova neobična tura dostupna je u explore-serbia.rs,a za srbijaguru.com objasnili su nam kako izgleda avantura koja nudi neobičan doživljaj.
Poznato je da je planina Tara prirodno stanište mrkog medveda (Ursus arctos) na čijem području ima preko 50 jedinki.
Nacionalni park Tara pruža mogućnost da vidite mrkog medveda u njegovom prirodnom staništu, iz bezbednih osmatračnica na hranilištima. Hranilišta su mesta gde se medvedi prihranjuju u periodima kada stručnjaci procene da nema dovoljno hrane u prirodi. Od ukupno 4 hranilišta, 2 su dostupna za turiste.
Ture posmatranja medveda iz osmatračnice se organizuju za male grupe (maksimum 3 osobe) u prisustvu rendžera nacionalnog parka Tara. Mogu biti u ranim jutarnjim ili popodnevnim satima u trajanju od 4-5 sati. Ture se organizuju u periodu od maja do oktobra. Potrebno je nekoliko dana ranije proveriti slobodne termine i cene.
Nakon multimedijalne prezentacije o Nacionalnom parku Tara i programu monitoringa mrkog medveda, rendžeri vas terenskim vozilima voze duboko u šumu. Po izlasku iz vozila, sledi pešačenje nekoliko stotina metara do osmatračnice gde se u potpunom miru čeka pojavljivanje medveda, u prisustvu rendžera nacionalnog parka Tara.
Velika je verovatnoća da ćete ugledati medveda, ali pošto je reč o divljim životinjama, nije u potpunosti zagarantovano da ćete ga videti. Tokom ranijih tura procenat uspešnosti je bio 60 %.
Imajte u vidu da divlje životinje imaju svoj način života, dok ljudi samo pokušavaju da im priđu što je bliže moguće u njihovom prirodnom staništu.
Mrki medved (Ursus arctos)
Mrki medved je zaštićena vrsta životinja, na njih je lov strogo zabranjen. Važe za opasne životinje, ali oni se plaše ljudi. Kada oseti prisustvo čoveka medved odmah napusti područje, uglavnom pre nego što ga primetimo. Međutim, susreti se ipak mogu desiti. Rizik od napada je nizak. Medvedi napadaju čoveka samo ako se osete ugroženim.
Mrki medved ima zdepasto telo sa kratkim repom, šiljatu njušku, zaobljene uši, snažne vilice i jake, oštre zube. Većina mrkih medveda ima izrazitu grbu na leđima. Jako su snažni, a čeljustima mogu odvući plen mase i do 300 kg. Iako izgleda nezgrapno, veoma je spretan. Može se kretati uspravno na zadnjim nogama, trčati, penjati po drveću i strmim stenama i dobro plivati. Visine su od 100 – 120 cm, težine od 180 – 250 kg.
Mrki ili smeđi medved nekada je bio rasprostranjen širom Srbije. Poslednjih decenija, zbog preteranog lova u većini evropskih zemalja, uključujući Srbiju, populacija medveda je prilično smanjena. Od 2002. godine zabranjen je lov na mrkog medveda. Planinski region Tare stanište je najbrojnije populacije mrkog medveda u Srbiji, gde se procenjuje da živi 50 od 70 jedinki u celoj zemlji. Monitoring medveda na ovom području uspostavljen je od 2006. godine u saradnji sa Biološkim fakultetom i Prirodnjačkim muzejem u Beogradu. Od 2006. godine NP Tara je započeo sa praćenjem putem ogrlica sa GPS predajnicima.
Zbog potrebe za preciznijim određivanjem karakteristika populacije, Nacionalni park Tara je oko parka postavio kamere za divlje životinje (foto-zamke). Monitoring se prvenstveno odnosi na medvede i postoji dosta podataka o njegovim navikama i načinu života o čemu više možete saznati na turi posmatranje medveda na Tari.
U slučaju da sretnete medveda
Ako se ipak desi da sretnete medveda, najvažnije je da ostanete pribrani i reagujete staloženo. Nemojte bežati već se polako povucite.
Dajte medvedu dovoljno prostora da nastavi svoj put.
Ako vam medved dolazi u susret, a nije vas primetio, učinite se prepoznatljivim – govorite mirno i polako se povlačite. Kada primeti ljudsko prisustvo medved će se najverovatnije odmah povući, no ipak nastavite pratiti njegovo ponašanje.
Ako naiđete na medveda u neposrednoj blizini (posebno ako je to ženka s mladuncima): zaustavite se, ostanite smireni te se polako povlačite nazad bez naglih pokreta i vike.
Ne bacajte kamenje niti bilo kakve predmete prema medvedu.
U retkim slučajevima medved može izvesti lažni napad bez fizičkog kontakta s ciljem da Vas uplaši tj. udalji neželjene posetioce.
Ako vas medved napada, ne pokušavajte mu uzvratiti. Stanite mirno ili polako lezite na tlo licem prema dole. Medved će se najverovatnije zaustaviti i neće biti fizičkog kontakta. Pretvaranjem da ste mrtvi, a pre nego što dođe do kontakta, možete pokazati medvedu da niste pretnja. Kad ležite na zemlji, stavite ruke oko vrata kako biste zaštitili glavu i lice. Pokušajte ostati što mirniji sve dok se napad ne završi. Pre ustajanja proverite da li je medved još uvek u vašoj blizini.
Nikada nemojte bežati od medveda. Medvedi mogu trčati brzinom i do 50 km/h. Izuzetak je kada ste u mogućnosti doći do skloništa (npr. automobila) u nekoliko koraka. Penjanje na stablo može pomoći – iako su medvedi dobri penjači, retko će se penjati za vama.
Kako se ponašati u staništu medveda
Budite primetni, pogotovo kad se krećete kroz gustu vegetaciju ili nepristupačnim terenima!
Psa vodite na povodcu! Ako vaš pas naiđe na medveda, verovatno će pojuriti prema njemu, a potom ga dovesti do vas tražeći zaštitu.
Ako vidite medveda, ne prilazite mu niti ga uznemiravajte!
Ne hranite medveda (a ni druge životinje), čak i ako izgleda mirno i znatiželjno!
Držite se dalje od mesta gde se medvedi hrane.
Nikada ne ulazite u brloge, pećine i jame!
Nikada se ne približavajte mladuncima medveda! Mečka nikada nije daleko. Ona ima izražen zaštitnički instinkt i uvek je spremna da brani svoju mladunčad.
Izvor: explore-serbia.rs, srbijaguru.com, Foto: Nacionalni park Tara, explore-serbia.rs
1 komentar