O narodnoj nošnji u Srbiji pre 19. veka malo se šta može reći. Usled dugotrajne i teške turske okupacije, srednjovekovna nošnja je, po svoj prilici, svedena na veoma prosto i jednostavno odelo.
Vreme velikih seoba srpskog naroda imalo je veliki značaj u daljem razvoju narodne nošnje u Srbiji. Velike migracije i novi dodiri sa različitim etničkim grupama uticali u na promenu tadašnje nošnje i istovremeno formirali nove.
Tokom vremena počinje da se koristi i pamuk, a šira upotreba pamučnog platna počinje tek sa većom industijskom proizvodnjom
Pročitaj još: Bogatstvo ukusa – ovo je 19 najboljih delikatesa Srbije!
U skladu sa privredom i životom uopšte, narodna nošnja tokom celog 18. veka imala je obeležje skromne i oskudne odeće, koja će se zadržati i u vreme ustanaka. Stvaranje nove Srbije posle 1815. godine, a naročito konačnim oslobođenjem od turskog feudalizma, stvoreni su povoljniji uslovi za brži napredak Srbije. U tom opštem napretku i narodna nošnja je doživljavala znatne promene, ona je u drugoj polovini veka dostigla vrhunac u lepoti i dekorativnosti.
Na početku 20. veka, usled novih društveno-ekonomskih odnosa i razvitka industrije, ona dobija obeležje poluseoske – polugradske nošnje. Tako gubi neke osnovne karakteristike narodnog odela, jer su joj fabrički materijal, kroj i zanatska izrada umnogome oduzeli pečat domaće radinosti kakav je imala u prošlom veku. Zavisno od prirodnih uslova, u skladu sa privredom i načinom života ljudi u pojedinim krajevima, upotrebljavao se i različit materijal za izradu nošnje. Odelo stočara, zavisno od sirovine koje je stočarstvo davalo, se odlikovalo grubim haljecima od vune, jednostavnije izrade i kroja. Niži pitomiji krajevi, sa izrazitijom poljoprivredom i blažom klimom uslovljavali u drugačije odevanje. Ređi su bili vuneni ili kožni haljeci, a osnovni i najčešći delovi odeće bili su od boljih vlakana, lana i konoplje.
Tokom vremena počinje da se koristi i pamuk, a šira upotreba pamučnog platna počinje tek sa većom industijskom proizvodnjom. No, sobzirom na stočarstvo kao najvažniju privrednu granu, vuna je imala najveću primenu u izradi materijala za odeću. Upotrebljavala se za: izradu sukna, za tkanje ženskih pregača, tkanica, torbi, za izradu čarapa, ženskih i muških kapa. Kao dosta čest materijal za izradu obuće i odeće upotrebljavala se i koža. Od kože su, pored opanaka, pravljeni i pojasevi (uži i širi), koje su imućniji ljudi kupovali po gradovima. Takođe su se izrađivali i kožusi, naročito u novije vreme i u onim delovima Srbije koji su bili više pod uticajem suseda iz Vojvodine. Razvoj trgovine i veza sa evropskim zemljama omogućili su nabavku drugih industijskih proizvoda. Sa novim materijalima u narodnu nošnju su ulazili i novi krojevi. Sve u svemu, narodna nošnja je umnogome zavisila od nazina privređivanja.
Izvor: Wikipedia, Foto: Shutterstock
